Buvljak

Dating > Buvljak

Click here: ※ Buvljak ※ ♥ Buvljak

U mene su oca i majku ubili muslimani u kući. Just above Buvljak is the , serving local, regional and international trains.

Oni naglašavaju da su zahvaljujući tome uspeli da prežive, i prehrane svoje porodice. Na ovoj površini je 1. Svratite žene, snižene cene kod mene. Daju mi pola, 6. Nebojša kažeš da se zoveš? Istovremeno, žale se trgovci, u legalnim trgovinskim objektima inspekcijske kontrole su pojačane, a inspektori izriču visoke kazne ako neka od radnji nema ugovor za deratizaciju, plan protivpožarne zaštite, akt o proceni rizika, ili dokumentaciju za HACCP. Pa se pitam u čemu je razlika? Just above Buvljak is the , serving local, regional and international trains. Ne volim da vidim cigarete na ulici, to me na predratno stanje podseća, na raspad države.

Još bednije ih plaćaju prodavcima. Ona bi se, kada prođe pored kampusa i OTC-a spajala sa Vojvođanskom i dalje išla do pomenutog auto-puta. Just above Buvljak is the , serving local, regional and international trains. Sedamdeset i pet godina imaću o mom rođendanu.

Robna pijaca (Buvljak) - Cena je glavni, često i jedini, razlog kupovine na buvljaku.

Udruženje trgovaca Subotice i severne Bačke izašlo je u javnost sa saopštenjem da se kroz ovaj način trgovine na crno, oficijelno nazvanom sivom trgovinom, zapravo odobrava šverc, čiji je obim poslednjih godina drastično povećan. Oni upozoravaju da bi posledice prodaje te robe, koja u našu zemlju ulazi bez plaćanja carine, mogle biti i katastrofalne s obzirom na to da gotovo svakoj drugoj, legalno otvorenoj trgovačkoj radnji, preti zatvaranje. Na buvljacima se, usred bela dana, prodaju ogromne količine neocarinjene robe, na koju prodavci, inače neregistrovani za obavljanje trgovinske delatnosti, ne plaćaju ni PDV. Konkurentne cene A na buvljim pijacama, naročito subotičkoj, svega ima. Nema, doduše, lokomotive, ali iglu, kao i drugu potrebnu, pa i nepotrebnu, robu možete pronaći na tezgama u svakom momentu. Takvoj ponudi, u pogledu raznovrsnosti, a i kvaliteta, domaće legalne trgovine teško mogu parirati. Posebno se ne mogu takmičiti kada su u pitanju cene, koje svakog vikenda na subotički buvljak dovode na hiljade kupaca. Tajna konkurentnosti ove robe leži u cenama koje su ponekad i upola niže nego u regularnim domaćim trgovinama. A to je zato, kažu u Udruženju trgovaca Subotice i severne Bačke, što u prodajnu cenu robe na buvljim pijacama nije zaračunat PDV, na akcizne proizvode nisu obračunate akcize, i povrh svega nije plaćena carina. Zanimljivo je, takođe, da su mnogi proizvodi, pogotovo prehrambeni, čak i sa tim porezom, u Mađarskoj znatno jeftiniji nego u Srbiji. Da paradoks bude veći, Mađarska je već čitavu deceniju članica Evropske unije, pa se, nekako logično, nameće pitanje: kako je moguće da hrana u Evropi bude jeftinija od domaće. Pošto država ne nudi odgovor na to pitanje, nelogično je smatrati svetogrđem odluku osiromašenih kupaca u Srbiji da se opredeljuju za jeftiniju komšijsku robu. Cena je glavni, često i jedini, razlog kupovine na buvljaku. Jer, većina građana jedino po tim cenama mogu doći do neophodnih artikala, i njih ne brine mnogo činjenica da ta roba, pre svega prehrambena, dugo stoji na tezgama, da joj se ne zna rok trajanja i da je reč prodavca jedina garancija kvaliteta. Dosad nisam imao nekih problema, mada, kada pogledate, ni roba u našim prodavnicama nije uvek prve klase. Pa se pitam u čemu je razlika? Istovremeno, žale se trgovci, u legalnim trgovinskim objektima inspekcijske kontrole su pojačane, a inspektori izriču visoke kazne ako neka od radnji nema ugovor za deratizaciju, plan protivpožarne zaštite, akt o proceni rizika, ili dokumentaciju za HACCP. Upozoravaju, takođe, da takvo stanje veoma podseća na period devedesetih godina prošlog veka, kada su se pojedinci obogatili na švercu i kriminalu, dok su mnoge firme, suočene sa padom prometa, bile prisiljene da stave katanac u bravu. Zato su trgovci okupljeni u tom udruženju uputili apel Republičkoj tržišnoj inspekciji, kao i komunalnoj policiji u Subotici, Kikindi, Apatinu, Somboru, Horgošu, da reaguju u skladu sa svojim nadležnostima. Očekuju, međutim, i koordinisanu akciju Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i Uprave carina kako bi se presekli krijumčarskih kanala za ulaz robe iz Mađarske. Danica Drakulić, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Subotici, smatra da je aktuelizovanje priče u vezi sa buvljacima alarm koji govori o dubini ekonomske krize koja potresa Srbiju. Sve je to posledica višegodišnjeg pada ekonomske aktivnosti, pada realnih zarada, i porasta siromaštva… U nemogućnosti da pronađu bilo kakav posao, mnogi građani bili su prinuđeni da se uključe u ovakav vid trgovine, koja je tek nekolicini njih donela visoke zarade, dok ostali jedva preživljavaju. S druge strane, opravdane su reakcije legalnih trgovaca, čiji je posao izložen posebnoj kontroli i koji su, zbog visokih cena visokih cena robe, suočeni sa sve slabijim prometom i neizvesnim opstankom. Takođe je opravdano pitanje: kako je moguće da su razlike u ceni robe koja se donosi iz Mađarske i u domaćoj ponudi tako enormno visoke — komentariše Danica Drakulić. Drugu stranu ove medalje čine oni koji prodaju švercovanu robu na buvljaku. Oni naglašavaju da su zahvaljujući tome uspeli da prežive, i prehrane svoje porodice. Najviše je izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, pristiglih tokom ratova devedesetih, ali su za tezgama na buvljaku egzistenciju pronašli i građani koje je kriza oterala iz preduzeća kao tehnološki višak. Sve se to događalo sa prećutnim pristankom vlasti, koja je u tome videla socijalni amortizer i ventil. Iako taj proces traje već dvadesetak godina, i bilo je perioda kada se siva ekonomija mogla uvesti u legalne tokove, čini se da je potreba za takvim socijalnim amortizerom ponovo izražena. Jer, sve je veći procenat građana koji su na granici ili ispod granice siromaštva. Što se trgovaca za tezgama tiče, i tu su se dogodile neke socijalne promene. Kako će se, i da li će se, ovaj svojevrsni Gordijev čvor razmrsiti, teško je u ovom trenutku reći. Čak i ukoliko se propisima pokuša zabraniti ova sivo-crna trgovina, to će biti još jedan atak na osiromašeno stanovništvo, koje odavno nije u mogućnosti da plaća preskupu domaću robu. Na stranu to što nužda uvek nađe način da prekrši bilo kakav propis.